Dana 5. marta 2026. godine, kompanija Anthropic, jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti veštačke inteligencije, objavila je zanimljivu studiju o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada. Studija je dostupna na https://www.anthropic.com/research/labor-market-impacts.
Uz pomoć veštačke inteligencije, odnosno digitalnog asistenta, pripremili smo grafiku i tekst ove publikacije. Digitalni asistent je takođe pripremio audio podkast publikaciju na ovu temu, koja je dostupna ovde: https://youtu.be/H7teZnR3F3U.
Studija pokreće mnoga pitanja na koja, naravno, trenutno nemamo odgovore. Međutim, pošto smo već usred dešavanja u ovoj oblasti, ovo može biti dobar podsticaj za razmišljanje.
Zamislite sledeći scenario koji je opisao dr Dirk Aleksander Molitor na društvenoj mreži LinkedIn: kompanija želi da uvede malu promenu na proizvodu.
Ono što bi trebalo da bude rutinski zadatak pretvara se u birokratsku noćnu moru. Sledi niz sastanaka. Mašinski inženjeri analiziraju fizičke efekte, elektronski inženjeri proveravaju zavisnosti komponenti, programeri skeniraju kod tražeći potencijalne neželjene efekte, a sistemski arhitekti očajnički pokušavaju da povežu sve ove fragmentirane tačke. Odjednom, više od 20 stručnjaka je uključeno u proces, a svaki vidi samo svoj mikroskopski deo celine.
Rezultat? Mala promena koja bi trebalo da traje danima, vuče se mesecima.
Ovaj apsurd je simptom današnjeg inženjerstva. Ali u narednih deset godina, ovo će se radikalno promeniti. Revolucija neće doći u obliku nestanka inženjera, već u potpunoj transformaciji načina na koji rade.
1. Paradoks jaza u implementaciji
Najnovija studija kompanije Anthropic o uticaju veštačke inteligencije na tržište rada otkriva kritičan uvid: jaz između “teorijskog potencijala” veštačke inteligencije (označenog plavom bojom u studiji) i “uočene izloženosti” ili stvarne upotrebe u praksi (crvena boja). Najveći jaz između onoga što veštačka inteligencija može da uradi i onoga što mi zapravo radimo u industriji je u oblastima arhitekture i inženjerstva.
Ovo je ironično. Inženjerstvo je industrija koja je već skoro potpuno digitalizovana – od CAD i CAE alata do decenija strukturiranih test podataka. Pa ipak, revolucija kasni. Zašto? Zato što umesto da prilagodi procese mogućnostima veštačke inteligencije, industrija pokušava da ugura veštačku inteligenciju u stare, glomazne kalupe. Kao što dr Molitor kaže, trenutna neefikasnost je toliko velika da će u budućnosti postati istorijska anegdota:
Jednog dana ćemo reći našoj deci: “Tada su bile potrebne desetine stručnjaka i beskrajni sastanci samo da bi se razumeo uticaj male promene proizvoda.”
Ova “praznina” u inženjerstvu nije samo statistička anomalija; to je mesto gde će se dogoditi najdublja transformacija industrije u narednoj deceniji.
2. Podaci u trezorima: Zašto “kopiloti” nisu dovoljni
Većina inženjerskih organizacija sedi na gomilama podataka, ali se prema njima odnosi kao prema mrtvim arhivama. Art Fišer ističe ključni problem: ovi podaci su često samo “dokumenti u trezorima” bez ikakve semantičke međuzavisnosti ili mašinski čitljivog konteksta. Veštačka inteligencija ne može da “razmišlja” o sistemu ako su podaci o njemu zaključani u statičkim PDF datotekama ili izolovanim bazama podataka.
Trenutni trend dodavanja “kopilota” postojećim alatima (npr. CAD kopilot) je samo flaster. Postavljanje kopilota na “pokvarene”, fragmentirane sisteme neće rešiti problem – samo će brže generisati netačne odgovore. Prava vrednost veštačke inteligencije nije u tome što pomaže inženjerima da brže kucaju, već u tome što veštačka inteligencija direktno tumači i deluje na osnovu tehničke logike, dok ljudi preuzimaju ulogu sudije.
3. Kraj ere ljudskih interfejsa
Hening Klinke iznosi smelu tvrdnju: u doba veštačke inteligencije, ručno kliktanje na grafičke korisničke interfejse (GUI) postaće arhaično. Danas inženjeri provode mnogo vremena kao “operateri interfejsa” – njihov posao je pun “trenja” kao što je čekanje na simulacije, koordinacija podataka između alata i administrativno kliktanje.
Kada veštačka inteligencija ukloni ovo operativno trenje, priroda posla će se promeniti:
- Inženjering danas: Čovek kao operater interfejsa provodi 80% vremena koordinirajući podatke i snalazeći se u složenim softverskim alatima.
- Inženjering budućnosti: Ljudi kao logički arhitekti i procenitelji uticaja sistema, orkestriranje veštačke inteligencije za obavljanje determinističkih zadataka i fokusiranje na čisto kognitivni rad.
Ova promena će izazvati strukturne promene u radnom danu. Ako veštačka inteligencija ukloni “lenjost” i čekanje, sve što preostaje je čista logika i fizika – pitanje je da li su ljudi programirani za osam sati kontinuiranog, intenzivnog kognitivnog opterećenja.
4. Mladi radnici kao “kanarinci u rudniku“
Podaci iz istraživanja kompanije Anthropic pokazuju da veštačka inteligencija već menja tržište rada, ali na suptilne načine. Najizloženija zanimanja su ona zasnovana na kognitivnom radu: kompjuterski programeri (75% pokrivenosti zadataka) i unos podataka (67%).
Zanimljivo je da studija ne otkriva masovna otpuštanja iskusnog osoblja, već usporavanje zapošljavanja novih radnika. U najizloženijim profesijama, stopa traženja posla za mlade ljude (22-25 godina) smanjena je za 14%. Razlog? Veštačka inteligencija preuzima zadatke koji su u prošlosti služili kao ulazne tačke za učenje na radnom mestu (tzv. “juniorski” zadaci).
Istovremeno, studija otkriva kontrast: najizloženiji radnici su često oni sa višim obrazovanjem, višim platama i više iskustva (Slika 5). To znači da veštačka inteligencija ne samo da ugrožava rutinski rad, već direktno zadire u domen visokoobrazovanih stručnjaka, što će primorati kompanije da potpuno redefinišu procese mentorstva i puteve razvoja za mlade talente.
5. Od silosa do “fabrika informacija“
Zašto revolucija kasni? Rajner Stark naglašava da je u proteklih 20 godina napredak zapravo sprečavan samim IT arhitekturama i silosima podataka koji su izgrađeni za izolovan rad. Pobednici budućnosti biće one kompanije koje budu u stanju da uspostave snažno interno tehničko vođstvo i transformišu svoja okruženja u “ujedinjene fabrike informacija”.
Ključni strateški zaključak je jasan: Inženjerski pejzaž mora se prilagoditi veštačkoj inteligenciji, a ne prilagođavati veštačku inteligenciju fragmentiranim i zastarelim okruženjima. Kompanije koje jednostavno lepe kopilote na svoje stare silose izgubiće bitku od onih koje grade koherentne, mašinski čitljive sisteme.
—————————————————–
Veštačka inteligencija možda neće zameniti inženjere, ali će vratiti inženjerstvo njegovim korenima: fizici i logici. Kako veštačka inteligencija preuzima administrativni teret i koordinaciju složenih sistema, inženjer će ponovo postati ono što je trebalo da bude sve vreme – rešavač problema, a ne menadžer interfejsa.